|
Željko Žunjić, Duška Vrhovac i dr Milan Ivanović
Ovaj pesnički susret na kome su osim nagrađene pesnikinje svoje stihove kazivali i Dragomir Brajković, Vukman Otašević, Ranko Đinović, Adam Puslojić, Bratislav Milanović, Milica Lilić Jeftimijević, Ratko Popović, Blagoje Savić, Veroljub Vukašinović, Milenko Jevđević i drugi, kao kruna desetodnevnih kulturnih događanja održan je 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, u porti crkve Svetog Đorđa u Zvečanu.
Na kraju susreta odluku žirija i obrazloženje o dodeli nagrade Duški Vrhovac saopštio je Milan Mihajlović, predsednik žirija i umetnički direktor međunarodne kulturne manifestacije "Sokolica 2007", dok je nagradu laureatkinji uručio dr Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije.
Povodom 11. Pesničkog susreta u
okviru Međunarodne kulturne manifestacije "Sokolica
2007" u Zvečanu žiri u sastavu:
1. Miomir Jovanović, član
2. Mirko Žarić, član
3. Milan Mihajlović, predsednik
Jednoglasno je odlučio da najprestižnije priznanje
ove manifestacije "PESNIČKO USPENIJE" dodeli
istaknutoj srpskoj pesnikinji DUŠKI VRHOVAC iz
Beograda.
OBRAZLOŽENJE
Reč je o pesnikinji koja književne
radove objavljuje od 1966 godine. Autor je četrnaest
knjiga poezije. Pesme su joj prevođene na engleski,
španski, italijanski, ruski, grčki, francuski, turski,
rumunski, jermenski, albanski i makedonski jezik.
Zastupljena je u izborima naših najznačajnijih pesnika u
svetu i u mnogim antologijama u nas. O njenom
stvaralaštvu vrlo visoka mišljenja i ocene iznosila su i
takva književna imena poput akademika Nikole Miloševića,
Miroslava Egerića, Dragoljuba Stojadinovića, Slobodana
Rakitića, Ranka Risojevića, Gojka Antića, Ljiljane Šop,
Milice Lilić Jeftimijević, Florike Štefan, kao i strani
pesnici i kritičari poput Ane Santolikvido, Ričarda
Bernsa... Za njene pesme kritičari kažu da često imaju
kvalitet medaljona: otvorite ga i naći ćete u njemu
tajnu i sećanje. One su molitva, lepota jezika i
ljubavi. Naizgled jednostavne i lične, a ustvari
višeslojne i opšte-univerzalne.
Ali, kao što to obično i biva sa autorima koji dosledno
na putu uzvišenosti ne trguju onim što bi trebalo da je
najsvetlije, a sve ga, na žalost, ređe i ređe susrećemo
– obrazom, značajnija pesnička priznanja, ako izuzmemo
MAJSKU nagradu za poeziju i Zlatnu značku za širenje
kulture, redovno su je mimolilazila, iako je drugovala i
sa velikom Desankom i sa Mirom Alečković, i sa Darinkom
i sa Acom i sa velikim Stevanom, po Kosovu ravnom, i
svuda gde se uznosilo stihovanje. I za Isidorinu i
Brankovu, Rakićevu i Jefimijinu nagradu, uvek je bila u
najužem izboru.
Ovog puta žiri pesničkih susreta u Zvečanu odlučio se
baš za Dušku Vrhovac, i to ne samo zbog izuzetne poezije
već i zbog preko potrebne smelosti, ljubavi sestrinske
iskazane nebrojeno puta prema pesničkoj bratiji podno
Zvečana i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Posebno
se urezao na ovim prostorima trenutak odvažnosti
nagrađene pesnikinje, koji je karakterističan i za
prošlogodišnjeg laureata, kada se sa Slobodanom
Rakitićem, Momom Dimićem i pokojnim Joanom Florom bez
trenutka dvoumljenja odazvala pozivu organizatora i
uzela učešća na protestnom pesničkom mitingu kraj
Ibarskog mosta avgusta Velikogospojinskog 1999 godine.
Pamtimo i njene reportaže sa ovih prostora koje su bile
u službi istine i samo istine, a i kako bi drugačije
mogao da ih potpisuje dugogodišnji profesionalac –
ugledni novinar i urednik Televizije Beograd i saradnik
Politike, NIN-a, Borbe, Glasa javnosti, Književne reči,
Književnih novina...
Na kraju, uz stihove pesnikinje koji glase: "Ne
stavljam svoj život u svoje pesme. Život je za
življenje. U pesmu stavljam što u život ne stane"
prilažemo još jednom iskrene čestitke sa željom da ovo
vredno priznanje kakvo je PESNIČKO USPENIJE zauzme delić
mesta u životu i u novim pesmama Duške Vrhovac. Na
radost svih nas okupljenih oko kulturne manifestacije
"Sokolica" podjednako.
Na Veliku Gospojinu, leta Gospodnjeg 2007.
U porti Crkve Sveti Đorđe u Zvečanu
Na Kosovu i Metohiji
Predsednik žirija
Milan Mihajlović
Reč Duške
Vrhovac na dodeli nagrade
PESNIČKO USPENIJE
Dragi i poštovani domaćini, dragi gosti, braćo i
sestre,
Biti na današnji veliki praznik ovde
u Zvečanu, u porti crkve Svetog Đorđa, koji je krsna
slava Vrhovaca, biti danas ovde sa vama sa Kosova i
Metohije, na tlu naše osnovne zemlje, velika je radost
mome srcu.
Primiti ovde ovogodišnju književnu nagradu sa
najpoetskijim i najduhovnijim imenom među nagradama,
PESNIČKO USPENIJE, čiji žiri, valjda jedini u nas,
govoreći o poetici i estetici govori i o višoj
stvaralačkoj etici – za mene je izuzetna čast – čast
koja me čini ponosnom i poništava svaku sumnju u to da u
svako vreme i nevreme, a posebno u ovo koje oskudeva u
uzvišenim vrednostima, u vreme zla, vredi verovati u moć
blage reči, u istinu, lepotu i dobrotu – jer se zlo
jedino istinom, lepotom i dobrotom i može pobediti.
Ta vera nam je svima danas ovde zajednička i u ime te
vere, u ime vrednosti koje su trajno utkane u kulturu i
duhovnost našeg naroda zahvaljujem vam na priznanju koje
ste mi dodelili i na časti koju ste mi ukazali.
28. avgusta 2007. na dan Velike
Gospojine,
izgovoreno u porti crkve Svetog Đorđa u Zvečanu.
Milan Mihajlović, Duška Vrhovac i Dragomir Brajković kod manastira Sokolica
Nazad
|
