44. beogradski međunarodni susret pisaca

Svoje stihove kazivali su pesnici:
Karel Sis (Češka), Ran Ran (Kina), Aleksandar Gerasimov (Rusija), Anđela De Leo (Italija), Žermen Drogenbrot (Španija), Serhio Badilja (Čile), Rita Malhotra (Indija), Aleksander Tejlor (SAD), Roberto Aguire Molina (Argentina), Hanes Vijoral (Austrija), Ruben Palma (Danska), Orna Rav-Hon (Izrael), Georgi Petropulos (Grčka), Ranko Pavlović (Republika Srpska), Ivan Lučuk (Ukrajina), Georg Holender (Nemačka), Stere Bukovala (Rumunija) i pesnici iz Srbije:
Alek Vukadinović, Adam Puslojić, Radoslav Zlatanović, Ivan Negrišorac, Tomislav Mijović i Miroslav Cera Mihajlović.

U Udruženju književnika Srbije 29. septembra u 17 sati, održano je i predstavljanje prevedenih knjiga gostiju Susreta. Tom prilikom Duška Vrhovac je govorila o knjizi Anđele De Leo "Balade pod Lunom" (izdavač: SECOP Edizioni, 2007, dvojezično, www.secopedizioni.it) i o knjizi Loredane Pjetrafeza "Ne smeš da me voliš" (izdavač: Apostrof, Beograd, 2007.). Obe knjige sa italijanskog na srpski jezik preveo je Dragan Mraović.

U nedelju, 30. septembra, takođe u Francuskoj 7, održano je uzbudljivo veče pisaca sa Kosova i Metohije. Kao ovogodišnji laureat književne nagrade "Pesničko uspenije" Duška Vrhovac je otvorila ovo veče pesmom "Zima u Srbiji 1998/99", pozdravnu reč dao je Srba Ignjatović, predsednik UKS, a svoje stihove i zapise kazivali su: Radomir Stojanović, Mirko Žarić, Milica Lilić Jeftimijević, Darinka Vučinić, Nenad Radenković Jero, Ranko Đinović, Mitra Reljić, Miomir Miki Jovanović, Milan Mihajlović i drugi.
 

Veče pisaca sa Kosova i Metohije u Udruženju književnika Srbije

44. beogradski međunarodni susret pisaca
Međunarodno veče poezije - Kolarac
 

UVODNO SLOVO

U današnjem svetu koji stvari meri više monetarnim nego duhovnim aršinima, u svetu u kojem pored materijalnog blagostanja jednog njegovog dela još očitije istovremeno postoje siromaštvo, beda i bolest, u vremenu u kojem je čovek, napredujući ili kvazinapredujući u oblasti nauke i tehnike, u modernim tehnologijama, u svojoj težnji ka preteranom hedonizmu, uspeo da ugrozi opstanak i svoje planete i sebe samog u tolikoj meri da jedan političar, prvi čovek Ujedninjenih nacija, upozorava i poziva na razum koji treba da nas osvesti i vrati nam osećanje potrebe za skladom sa prirodom, a ne za njenim iskorišćavanjem i zloupotrebom, nas je ovih dana ovde u Beogradu okupila poezija. Poezija koja postoji oduvek (jer na početku beše reč) i to ne samo u stihovima već u životu i jeziku po sebi. Pesnici je samo otkrivaju i "prevode" u nama razumljivu formu i reči.

I večeras ovde, u znamenitoj srpskoj zadužbini Kolarac u kojoj su svoje umeće pokazivala brojna velika imena iz sveta umetnosti, muzike i poezije (da pomenem samo Miloša Crnjanskog, Ivu Andrića, Josipa Brodskog, Česlava Miloša, Jevtušenka, Rostropoviča i Mehtu), kao na svakom skupu pesnika, mogli bismo raspravljati mnoga večna pitanja, od Helderlinovog "Čemu poezija u oskudna vremena", do uobičajenih: šta je poezija, koji je njen smisao i misija, kakva je uloga i značaj poezije i pesnika, kao i umetnosti i stvaralaštva uopšte u današnjem svetu ovakvom kakvim smo ga upravo ukratko opisali. Itd… itd…

Međutim, znano nam je svima da pesnik, pevajući iz naslaga, iz taloga prošlog vremena, stvara svoje prethodnike, i istovremeno pevajući za one koji dolaze oblikuje i utiče na svoje potomke. To je misija dobre poezije.

U svetu se danas, kao i kod nas, u Srbiji, piše i objavljuje veliki broj knjiga, ali najbolje knjige često ne dobijaju i najveću pažnju čitalaca ni priznanja kritike. U vremenu marketinga najpoznatija je knjiga koja ima najbolju reklamu, plaćene oglase, a ne najbolje stihove. Ima i teorija o krizi poezije i knjige uopšte, knjige štampane na papiru, o marginalizaciji umetnosti uopšte pa i poezije.

Ali moje mišljenje je da su to samo kretanja, preispitivanja, kao i u drugim oblastima života i stvaralaštva. Tačno je da ima mnogo onih koji plaćaju sve, štampu, izdavača, da bi objavili knjige i tako postali pisci, pesnici. Ali nije dovoljno napisati i objaviti da bi se bilo istinski vredan stvaralac, pesnik. Potrebno je nešto kazati, uklesati reč u svom vremenu za sva vremena, kao što vreme kleše oblike u kamenu. A da li je poezija marginalna u današnjem svetu mislim da je najbolji odgovor dao jedan srpski pesnik koji je kazao: "Jeste marginalna, ali samo za marginalne duhove".
I mogli bismo tako navoditi, citirati, bezbroj mišljenja čuvenih teoretičara ili samih pesnika iz prošlosti i ovih savremenih, ali čast da dam uvodno slovo večerašnjoj živoj antologiji, neću upotrebiti za iznošenje teorija ni tuđih ni sopstvenih.

Poštovani ljubitelji poezije, ovo veče namenjeno je stihovima, umeću pevanja autora koji su među nama, a prispeli su sa tri kontinenta da bi pred vama kazivali svoje pesme. Ovo je prilika da čujemo jedan od mogućih izbora iz savremene svetske poezije uživo, u interpretaciji autora, na njihovom maternjem jeziku i u prevodu na naš srpski jezik, lep i podatan poeziji. Da čujemo kako se danas u savremenoj poeziji odslikava čovekovo nasleđe i svakodnevica, kako zvuče, traju i obnavljaju se jezici, opirući se globalizaciji duha, da čujemo koja večna ili nova pitanja prisutni pesnici zaodevaju u svoje metafore i uspevaju li, možda, da neka od njih na poetski način odgonetnu.

Ja sam u svojoj prvoj knjizi zapisala:

"San po san
postajemo stvarniji

dalje od duge cvetale
dalje od usne blažene

san po san
bežimo od pepela

od zemlje prezrele
od kamena žeženog

nepokorni
u reč se sklanjamo

reč ranu svekoliku
svekoliku moć ljudsku."

I zato što verujemo u moć reči i u značaj poezije, što slavimo jezik kao domovinu pesnika ma sa koje strane sveta bio, otvaram ovu duhovnu svetkovinu i pozivam poznatog srpskog pesnika Aleka Vukadinovića da nam kaže svoju pesmu "Ruža jezika".

Kolarac, 29. septembra 2007.
Duška Vrhovac

Ruben Palma, Duška Vrhovac i Sergio Badilla ispred spomenika Đuri Jakšiću u Skadarliji

Nazad