ŽEĐ NA VODI
ZNA SE KOJIMA
NOVA LICA
Jedni se sabiraju
drugi oduzimaju.
Sve je usitnjeno
I jeftino rasprodato.
U crkvama bezbožnici
Po kućama usamljenici
U porodilištima muk.
Na važnim mestima
Nevažni ljudi
Na čelu nečitki znaci
Među prijateljima neznanci.
Sve se raspalo
Popucale spone
Slutnje se obistinile grozno
Zablude rasvetlile naglo.
Nesporazuma nema.
Izdiše bolesno telo
Metastazira nebeski rak.
Na kraju će se
I u ovoj igri videti lica.
KAKO
Kako je vama koji ste sebi
skočili u usta, u reči i u dela?
Kako je vama u tesnim odelima
i na vazduhu retkom
kada se mi
(živi) pečeni - nedopečeni
zreli - nedozreli
tuđi sebi, a očevima stranci
sa lancima oko beonjača
ovako bedno
i ekstremno oštećeni
u naletu metafizike
želimo izgubiti iz svemira
pre nego što se preokrene
i u porozni pepeo bez sjaja pretvori?
Kako je vama koji ste
zakazivali sastanke
na Rtu Dobre Nade
i u Srećnijoj budućnosti
pasli božju travu
koja je samo za vas
vamanikla rasla?
Kako je vama
kada vas prepoznaju?
Kako li vam je
ako vam nije lako?
ZNA SE KOJIMA
Ne dajte se, prijatelji!
Sve će vas ponagrađivati
okačiti vam znamenja
zasluge i zaduženja.
Još jednom će
posle dece
i unuke vam zbuniti.
Ne dajte se, gospodo!
Sve će vas nedopustivo
preuveličati
i umanjiti.
GLASNE ŽICE (1968)
Mi nemamo u sećanju svoju livadu
ni svoju reku svoj vrt,
trem i mesec iznad krova.
Nemamo jutro na sunčanoj strani
ni miris noći
sa kojim ćemo porediti druge stvari.
Naši su voćnjaci puni plastičnih stabala
svedočenja o zanesenjaštvu očeva
njihovom ratnom gladovanju
i izdaji drugih.
Mi svojoj deci moramo izmisliti predele
i sve što je od pamtiveka znano.
A naši očevi opet po svojim šumama
svoje čete skupljaju i uživaju u konspiraciji
dok nama nedostaje glas
na sav glas.
Neko nam je polako i bezbolno
trajno oštetio glasne žice.
(1988)
KOJE
Koje su tvoje ose i koordinate?
Hoće li nerođeni ipak doći
ili će mrtvi da se vrate?
Jesi li kraj ili početak?
Čeka li te neko, preklinje
ili se već u tebe kune?
Voliš li što si živ
ili ćeš tek biti?
Odgoniš li stvarnost
prizivaš prošlost
ili se povlačiš
u duboke šume I mračne?
Tražiš li sklonište
ili bar zaklon?
Želiš li ga stvarno?
Ne stoj tu više
na raspuću
bez pravca i glave
sa srcem u drhtavoj ruci.
