ŽEĐ NA VODI
SLUTNJE
SLUTNJA II
Na bezbroj pitanja znala sam odgovor
i slutila mnogo stvari.
Znala sam deljenje i množenje
u vremenu i prostoru,
govor nade i posvećenja.
Korak mi je bio neuhvatljiv,
ruka topla i stvarna.
Glas beše povišeni solo,
jutro buđenje od ćilibara.
Stvarnosti nisu bile potrebne uspomene
ni zabludama otrežnjenja.
Godine su znale svoje tajne,
voće vreme zrenja.
Za svaku reč imala sam zamenu
i molitvu za spas duše.
A onda, iznenada,
reč i misao prostreli munja.
Dogodi se drugačije snoviđenje,
otpade zrela voćka
i skotrlja se niz dlan.
Sada stojim nasred nedovršene priče
i svega imam manje, samo pitanja više.
GLAD
Oduvek sam svoju glad podržavala
negovala je da postane veća
davala joj pakleno voće
i one sitne, zagonetne plodove
od kojih se lošije spava.
Tako se uz glad
probudila i nesanica
i te dve blagoslovene kletve
učiniše me prilično snažnom.
Oslušnuh zaboravljene igre
izgubljene melodije
prećutane reči
i govor s one strane.
Stvorih se tragom
slikom uramljenom u obrise
sopstvene senke.
Sada mi e glad tako neutoljiva
da je više ne osećam
a noć tako beskrajna
da mi nesanica na dugi san liči.
MOJA PESMA
Moja pesma ostaje u rečima koje su se otele,
u onome što osećam, a ne mogu da kažem,
nemiru koji izbije iz rime i razori stih;
u duhom opkoljenoj nihilističkoj sceni
gde nasred pozornice i posle blagdana reči
ostajem sama, samostalna,
bez zapovesti i gospodara,
a tako željna da saznam
šta ću reći i kako to zapisati.
Moj praznik je uvek i svečan
i pomalo tužan,
pluća puna kao devojačko krilo,
a ruke ipak prazne.
Moja pesma htela bi ritam, sklad,
a svako slovo se razdvaja
i hoće iz azbuke, napolje, da se razvije,
da od znaka postane drugi znak,
od imena novo ime,
po cenu razaranja anatomije.
Moglo bi se reći da živim od velike gladi
i onog ritma sa kojim se rodih,
uslovljenog samo krvlju,
zemljom i vlastitim damarom.
ŠTA
Šta može pesnik
koji vidi dalje
da kaže danas
kada se istina u laž zbiva
pre ispisanog slova
i kada samo lažna reč
izgleda sveža i nova?
Pitanje ovo možda naivno
u grlu je popreko stalo.
Kasni li to reč pesme
ili se vreme i s njom poigralo?
NEKO
Neko sigurno zna
sa kojih izvora sam pila
i na kom zdencu umivala lice.
Neko sigurno zna
šta sam želela
i činila čemu se radovala.
Neko sigurno sluti
kakav znamen mi na čelu
i kakav drhtaj u duši danas zamire.
