ŽEĐ NA VODI
BALADA O DOLOVIMA I
STRANAMA
Dolovi i Strane su škrte
njive
u postojbini moje
porodice
ČESNICA
Okrećemo je u krug
tri puta
da Bog pomogne
da sreća posluži
ida se čeljad složi.
Potom svako za sebe
tiho i pobožno
miris te rumene pogače
sliku porodične idile
i trag detinjeg ushićenja
negde u nedrima
duboko zapretava:
za srećna
i za nesrećna vremena
da se nađe.
U SNU
Hodala sam u snu
za pojasom nosila dugu
šarenicu Ljube Jankove.
Preko uzdignutog pogleda
Dolovi
njiva neplodna
godina nerodna
Strane
zob za konje
ječam za čeljad
u gladno doba sve za sve.
Ore zvezda treptava
zorom rujnim zrakom
seje širokom rukom
ljubavno seme
i stere slamu za počinak.
Pod sačom rumeni pogača za sutra.
Ni jedno obećanje neće mi biti prosto
ni jedan susret sudbonosan
okrenu li se vrata iza praga
zaboravim li zavetno slovo.
BALADA O DOLOVIMA I STRANAMA I
Sve dalje od mene su i moj smeh i moje suze.
Ljubav između duše i tela
traži puste predele.i nevine reči da je slede.
Bogovima obilja obraća se novi pevač
sa bakljom u rukama
suvom korom blagoslovene trešnje
pod kojom ratar spava posle molitve
pošto su dodole zamakle i zazeleneo sutrašnji list.
U zoru
pre izlaska sunca
puštam pticu sa porukom
za one izvan grada.
Sa prstenom oko vrata
u sebe zagledana
u daljinu sejem prah
iz svirale zaboravljenog pevača.
U reci pepeo se množi
prhke oblike budućnosti sprema.
Gledam na sve strane
i gore i dole
i nigde znaka ozdravljenja nema
za one koje sam srela
obećala im makar nadu dozvati
okrenuti vetar prema planini
s brega mesečevo mleko.
Ni jedno obećanje neće mi biti prosto
ni jedan susret sudbonosan
okrenu li se vrata iza praga
zaboravim li zavetno slovo.
BALADA O DOLOVIMA I STRANAMA II
Sve dalje od mene su i moj smeh i moje suze.
Ljubav između duše i tela
zašla je u puste predele.
Nikoga ne sledim.
Odbegla sasvim bogovima obilja ne obraćam se više.
Njihove varljive plodove znam i ne trebam.
Moj pevač baklju u rukama prstima gasi.
Niko od nas ništa više ne može da dozove
i niko ništa više ne može da spasi
BALADA O DOLOVIMA I STRANAMA III
Detinjstvo izgubljeno
zaboravljeno
vraća se sa tugaljivom pesmom
sa petrovdanskim mašalama.
Pejzaž bez kraja
sećanje nesigurno.
Miriše zabran.
Jabuke padaju u travu.
Zora i veče polegli po istom putu.
Oči se zaustavljaju na bregu.
Mlad momak peva i ore svoju prvu ukletu brazdu.
Sve dalje od mene su i moj smeh i moje suze.
ZOV
Ja sam sledila dublji zov.
Onaj što se sa majčinim mlekom pije
i ne sluti dok se ne otvore rane.
Mene je odnelo moje ime
i teški očev uzdah
pri svakom pominjanju Srbije.
MAJKE
One imaju prste-radare, oči lasere
i sve one tajne aparate
koje nauka još nije izmislila.
Samo one znaju meru one druge
sjajne i tople strane
usred mraka što se pritaji.
Zato njima treba da se obraćaju
istražitelji, tužioci
i presuditelji sake vrste.
Majke čuvaju dušu sveta.
Samo one svakome od nas
anđeosko lice poznaju.
