Iz recenzije

Pesme što su ovde u ovoj zbirci sabrane mogu se, uslovno i grubo, podeliti u dve grupe. U jednoj bi bila ona ostvarenja Duške Vrhovac za koja bismo mogli reći da spadaju u poeziju kamerne vrste. Po svojoj tematici ove pesme ostaju isključivo u sferi intimnih, ličnih preživljavanja i nad njima lebdi prisenak neke prefinjene tuge, one za koju se ne bez razloga koristi reč seta. Ton njihov stišan je i odmeren, a atmosfera tako podešena da navodi čitaoca da staru dobru misao o prolaznosti i krhkosti svekolikog čovekovog truda pod suncem doživi na jedan nov način, što pesništvu Duške Vrhovac pridaje i dimenziju metafizičkog kvaliteta.

Drugu grupu čine pesme estradne i na svoj način angažovane. One su po prirodi stvari glasnije i u njima pesnikinja zahvata u usijanu vrevu svakidašnjice, što je u njenom dosad isključivo kamernom stvaralaštvu novina, a ujedno i iskušenje koje često može da bitno smanji umetnički domašaj pesničke reči. Duška Vrhovac je meĐutim umela da izađe na kraj sa ovim iskušenjem i da od užarene lave tekućih zbivanja oblikuje efektne i uverljive pesničke celine, što, istini za volju, mogu samo doista obdareni stvaraoci.

Retko biva da neko tako sigurnom i veštom rukom ureduje u dva toliko različita žanra - kamernom i estradnom. I u jednoj i u drugoj disciplini Duška Vrhovac pokazala je da suvereno vlada sredstvima pesničkog oblikovanja. Svojim odnegovanim i istančanim jezikom, natopljenim usto izvesnom gorkom mudrošću dosegla je Duška Vrhovac u ovoj knjizi visoke umetničke domete i piscu ovih redova čini zadovoljstvo što njen rukopis može da preporuči za štampu.

Nikola Milošević
 Žeđ na vodi, 1996.

Nazad