ZALOG
ŠTA BI HTEO
ŠTA BI HTEO
Sa lica onih koji se sećaju
kaplju voštane suze.
Šta se tu da učiniti,
pita se usamljeni šetač
kojem se ne vraća kući.
Ništa, odgovara mu glas,
iz malog mozga,
i on usamljen,
odsutan.
Šta bi hteo?
Zar ne vidiš
da je sve učinjeno?
Da je đavolov posao
već uveliko obavljen?
Želiš spasti poneko sećanje,
bljeske izgubljenosti
po senovitim ćoškovima duše?
Iskre u umu, belu prazninu?
Otvori još jednom nepomične kapke.
Nema više samo smrt prazne oči.
I naš život sada ima prazne oči
i poraz u kostima.
Koliko je smisla preostalo
u poslednjem atomu
hlorofila u saksiji
bačenoj iza zatvorenih vrata
više nije pitanje, već odgovor.
Odgovor koji je neophodno prećutati.
