ZALOG
DOGAĐA SE
DOGAĐA SE
I
Događa se,
ujutro,
otvaram oči,
sa sjajem,
iz nekog zornog sna,
sa senkama
toplih krajeva,
nemirom
uskršnjeg vetra,
i mirisom
plavih potočnica.
II
Događa se,
soba,
na prvi pogled
blješti,
kao srećna nevesta,
i svi prozori,
kroz moje zenice,
gledaju
na rascvetali vrt,
na mirte
i blede trave
mladog meseca.
III
Događa se,
nežnost se izlije
kroz moju zlatastu kožu
i krhke otkucaje srca.
Dlanovi
isijavaju
mlečnu toplinu
novorođenčeta.
IV
Kroz prozor nadire,
nesnošljivo,
hroptanje automobila
koji mile
u čudnom ritmu,
ispuštajući mirno
kapi nove smrti
za stare stanovnike
trošne planete.
V
Iz podsvesti dopire
izluđujuća,
tvrda muzika,
preteći glasna,
koju sluša moja nežna kćer,
dok sa TV
koju upravo gleda moja druga,
takođe nežna, kćer,
mašu avionska krila,
i smenjuju se,
u reklamama,
sprave za mučenje nedužnih,
keze se portreti
poludelih političara
i odjeci
njhovih fantastičnih priča
kojima patetično
i nesuvislo zatrpavaju
obezličeno
i drogirano građanstvo.
VI
Ko kaže
da poezija više nema smisla,
i da literatura
ništa ne može izmeniti?!
Šta vam je,
ljudi,
ne verujte lažima!
Ko postavlja pravila
za nove igre?
VII
Te silne novine
u kojima su sve vesti
iste,
samo počinioci
drugi?
Koliko
i kakvih li
uzbuđenja!
Nacija spava,
oduzeta,
kontaminirana
u celini.
VIII
Vode nas slepci,
kao u dobroj
satiričnoj priči
čiji je autor
odavno mrtav
i nema nameru
da se ponovo probudi.
IX
Usred akcije,
inicirane spolja,
niko ne čini ništa,
kao u lošem
akcionom filmu,
sa nepoznatim glumcima.
X
Sve naokolo trešti,
svi vas prisvajaju
i govore
u vaše ime
dok vi,
šćućureni,
u hladnoj sobi,
spremate svoju
siromašnu
tajnu večeru.
XI
I osećate se sasvim usamljeni,
osakaćeni,
ne slučajno,
na gnusan način,
potpuno sigurni
da ne pripadate nigde,
i nikome,
da ne možete računati ni na šta,
i da nemate više snage
ni da se pomerite sa sred puta
a kamoli da se spasavate.
XII
Napušta vas volja za životom
dok iz susednog stana dopiru
preglasni i izobličeni
tonovi agresivne muzičke poruke
od komšije koji se,
na svoj način,
bori sa zastrašujuće sličnom,
takoreći istom stvari.
XIII
Ništa se ne da
ljudski razabrati.
Sve se to događa
u svako doba,
pred podne,
uveče,
ili pred zoru,
samo što vi
niste baš uvek tu,
kao da se povremeno gubite.
XIV
I nestajete, vi.
Ostaje samo poslušni učesnik
koji se svakodnevno susreće
u vašem domu,
ulici,
gradu,
na čitavoj
ubogoj
i sluđenoj
planetarnoj površini.
XV
A možda
duboko
u prašini
ili na dnu okeana
postoji još uvek
neki sasvim normalan svet.
