|
DUŠKA VRHOVAC: "OPERACIJA NA OTVORENOM
SRCU"
Okrećemo je ukrug
tri puta:
da Bog pomogne...
Započinjem ovo svoje tumačenje knjige OPERACIJA NA OTVORENOM
SRCU pesnikinje Duške Vrhovac, nimalo slučajno, stihovima iz
kratke pesme "Česnica", koja i sada, kao i u vreme nastajanja,
pre dvadesetak godina, tako moćno saopštava snagu vere, ljubavi
i nade.
Tek posle trećeg iščitavanja ukazao mi se bosiljak onakvim
kakvog ga ja jedino i poznajem, jednostavan, opojan, lekovit. To
je po meni, u najkraćem, i ocena najsvežijeg otkucaja pesnikinje
bogate biografije, kojoj ovom prilikom moram da pridodam i ono
što u datom trenutku može da izgleda anahrono, ali ne mogu a da
ne pomenem: da je upravo Duška Vrhovac od onih retkih koja s
pravom može da uznese miris bosiljka podno Zvečana, jer je
odvažno, pri kraju dvadesetog veka, u godini obrnutih šestica,
izgovarala svoje stihove ili bolje rečeno prinela česnicu vere,
ljubavi i nade svom narodu prepuštenom "volji i nevolji" na
poslednjem pragu u svojoj kolevci, kraj Ibarskog mosta u
severnoj Kosovskoj Mitrovici.
Stoga i njen lirski obračun sa poetikom naslaganih vekova,
posebno naglašen u prvoj poemi, u kojoj je za sve kriv pesnik,
zvao se on Andrej Andrejevič, Jovan Dučić ili Milan Rakić,
svejedno, doživljavam i kao krik koji nagoveštava operaciju i
kao pesničku samoodbranu od trivijalizacije i pomodnosti, ili
pokušavam da prihvatim taj obračun kroz satiričnu distancu od
stvarnosti, zbog saznanja da u knjizi ne susrećem očekivano,
dobro znano biće, već pisca, odnosno poetesu, potpuno drugačiju,
literarno neočekivanu i novu, a ipak sebi sasvim vernu.
Prvi stih sa početka pomenute poeme "Dobro došao, dragi
prijatelju" toplo i neposredno čitaoca uvlači u zamke
preispitivanja, prepoznavanja i sebe samog kroz pesničko
odbacivanje tema zastarelih, izvikanih, istrošenih, pohabanih,
zloupotrebljenih, a kojih ipak ne može da se oslobodi jer ljubav
ima dve pole: trenutnu, ovozemaljsku i uzvišenu. Zbog prve se
pesnikinja i odlučuje na operaciju srca i izvesnost je sasvim
sigurno smrt, a ishod koji donosi novi život je samo tek moguć.
Operativni zahvat prema uzvišenoj ljubavi je u praksi nemoguć i
to je draž ovog satiričnog pevanja koje doseže univerzalnost,
usled neobične jednostavnosti, po kome je poetski izraz
pesnikinje Duške Vrhovac postao prepoznatljiv, i mnogo, mnogo
ranije. Čak i kada pokušaji odlučnog raskida sa poetskom i
svakom drugom prošlošću zaliče na opasnost od kolektivnog
poprimanja pesničkog rasuđivanja, pleni mirnoća stiha. Čitalac,
koliko god bio privržen nacionalnom identitetu, nema osećaj
zgražanja nad stihovima o bensedinskoj Srbiji, popaljenom
ognjištu, taocima i jatacima, jer iz eventualne potencijalne
rezignacije pesnikinja ga vešto uvodi u luku kvazi demokratije
krunisane milosrdnim anđelima i crnim vencima za našu decu.
Poznato je da je književna kritika, baš zbog izuzetne
gospodstvenosti i smirenosti stiha, davno uočila korespondiranje
pevanja Duške Vrhovac sa pevanjem Milana Rakića, i otuda je
iznenađujuće obraćanje pesnikinje prema poetskom pretku, ali i
to ona rešava originalnom lirskom satirom da joj ni sam pesnik
ne bi zamerio, iako se strele, neotrovne naravno, odapinju i u
pravcu iskopanih, a svevidećih Simonidinih očiju. Svesno i
nesvesno podsmeva se trećem milenijumu, planeti Zemlji, koja
jeste inspirativna, ali i previše haotična, i sa koje bi
pesnikinja, u jednom trenutku ipak da siđe.
Sve u svemu ovo je zanimljiva i provokativna operacija i naših
srca, po scenariju Duške Vrhovac, a u režiji sa česnicom i
bosiljkom koji pre, tokom i posle zahvata iza svih poetskih
kulisa deluju na čitaoca katarsično, lekovito i uzvišeno.
"Operacija na otvorenom srcu" je neosporno izuzetno ostvarenje
koje se po mnogo čemu izdvaja među novijim pesničkim knjigama.
Lirskim sredstvima ostvarena vrhunska satira.
Milan Mihajlović
(Otadžbina broj 6, Beograd, jun 2007.)
Nazad
|
