IZABRANE I NOVE PESME
UVODNA
PESMA
ISIDORA
Trideset leta, moja Isidora,
pleteš mesečinu na Topčiderskom groblju.
Naručje puno kiše,
pregršt zemlje na licu.
Jato svitaca okolo,
svetlosni stražari razapeti trepere.
Još sama,
sanjaš belu sobu i krevet
prostran za telo
i tesan za čežnju.
Navraćam često,
iz prikrajka da ti se javim,
da ne uznemirim lastino krilo
na tvom ramenu.
Kasno je popodne
i danas,
vreme kada se posustaje
i prestaje.
Vidim te,
niz kaldrmu
krivudavom stazom
poslednjeg zračka silaziš.
Kratko, kao uzgred,
osvrneš se:
Srbi ne vole pametne žene.
Poštuju, ali ne vole.
Trideset leta, moja Isidora,
pleteš mesečinu na Topčiderskom groblju,
a kroz moju sobu tvoji saputnici,
hladnom rukom čelo dotiču,
na istom receptu
lek za vrućicu i otrov za dušu ostavljaju.
