GLAS NA PRAGU
TRAŽIMO SE
TRAŽIMO SE
Mladi, oholi, lepi
plavi, smeđi
crvenokosi i modri
brižni i bezbrižni
srećni, nesrećni
s nadom i bez nade
visoki, vitki, sedi
skromni i razmetljivi
ćutljivi i ćudljivi
tihi, bučni, ranjivi
osvetoljubivi i površni
nežni, slabi, snažni
mili, poletni, žudni
gladni i žedni ljubavi
svi se tražimo.
AKO ME VOLIŠ
Ako me voliš
zašto sam nespokojna
i zašto nikada ne znam
da li ćeš sigurno ponovo doći?
Ako me voliš
zašto mi je hod nesiguran
i zašto više nisam najlepša?
Gledam kako se spliće veče
moj korak i žal za nečim
što ne znam tačno šta je
ali mi je neophodno
i za život i za smrt.
Ako me voliš
zašto sam tako nesrećna
i zašto ti nisi tu?
USPOMENA
Sve oko mene je neka uspomena
cvet na poljubac, list na glas
jezerska voda na tvoj smeh
grana na ruke, nebo na pesmu
ptica na tajnu, vetar na čežnju
šuma na san o tebi i daljini.
Sve oko mene je neka uspomena
kao da si se razvejao noćnim lahorom
skrivajući u svaku česticu prirode
svoj trajni i neuhvatljivi trag.
IŠČEKIVANJE
Napola samo sedeći
spremna na brzi skok
pogleduješ ta zatvorena zmijska usta
nakostrešenog srca, obeleženog za pucanje
i svaki čas ti se čini
da će to biti sada, ovog trena.
Javiće se
treba da se javi
javiće se valjda.
I tako zgrčena namotavaš minute
koji se odmah stvrdnjavaju
u crni kamen koji ćeš
(jer sprava neće zazvoniti
a i ako zazvoni
to neće biti glas koji očekuješ)
dugo, dugo na srcu i među zubima nositi.
NE ŽELIM DA TE ZABORAVIM
Pokret po pokret
prizivam naše susrete
poglede, reči
prećutane i rečene
prizivam tvoj smeh i dodir
ruku, čelo, obraz, dah:
ne želim da te zaboravim.
TAKO
Prizivam te jutrom
dok mi tajna tvog imena
još nepcem lepljivo odzvanja
i sedeći u krevetu
pokušavam da razlučim
gde sam te srela
i koju si mi reč prećutao.
U podne gledam visoki nebeski stup
kako zaslepljen
uspravno uzleće
i pominjem se
lekovitog mirisa
drenjine i lipe
u odeći i koži
dok izgovaraš nestašne šale.
S večeri, međutim
sve se uskomeša
nove želje i pitanja se stope
pa moje dozivanje počne da peče
i moje grlo i tvoje ime.
MAGLA
Ne čekam više da se vratiš
čekam da se podigne
magla sa puta,
da uzleti mesec
sa staklene reke.
Čekam da se nešto pokrene
i odnese slike
kojima si me prikovao
za pejzaž bez horizonta
predano osluškujem tamu
dok sećanje kaplje
niz moje odsutno lice.
IZMEĐU NAS
Noću me vodiš stazom ljubavnika
nepostojeći cvet mi pružaš
nepostojećeg mirisa i boje
zavodiš me tajanstvenim očima
i prelazimo najopasnije litice.
Danju me ukroćenu
pod košulju stavljaš
da toplinu sačuvaš
i rosom napojiš srne
što između nas ćute.
POZDRAV
Kroz ove predele ne znam koji si putnik
ali ti vidim korak u pesku,
dah u vetru i trag na mom licu.
Između mojih stopala kao seme bora
pale su tvoje reči izgovorene usput nesvesno,
upućene same sebi kao opomena.
Ne znam čiji si brat, kakav srodnik,
dok u noći vrhom planine sprovodiš moje zveri,
upaljenom šibicom osvetljavaš suvo grlo
i drugu svetlost navlačiš preko košulje,
dok te slede glasovi ptica padajući
na tvoja ramena kao miris majčinog skuta.
Zakasneli jutarnji zrak zateže ti kožu,
uzdignuto lice na bekstvo sliči;
kuda kada nisam tamo gde me vidiš
i dok izgovaram prve reči mislim na poslednje,
dok ti pružam ruku namičem rezu
i usta su mi otvorena – kao slutnja.
