S DUŠOM U TELU
RT SAMOLOVIH
RT SAMOLOVIH
1.
Na crnom kamenu
sunce
užeglo vidik
sjajniji od mirne vode
pod sobom
očekuješ glas
vampire
iz sopstvenih vena
a pred tobom se
teški borovi povili.
2.
Podižeš oči
jedina žena
koja te prepoznala
peva noću
uspavljujući mrtve predele
nije te dočekala
vinograd je opao
mravi se poljem sele
pristanište
crvenog vetra nastanjuju.
3.
Ti znaš da ovde
nema predela
da tebe ne okružuje
svuda si
bog prisutan
i ognjište nedogorelo
obmanom
venac
umesto nevesti
tužnoj dadilji namenjen.
4.
Zato sa druge strane
mesečeve mene
odsjaj dotiče
tu se ogleda
slučajna pesma
kao da godinama
sriče zamenu
pred hladnom kućom
čeka prijatelja.
5.
I sve je nestvarno
rasuti biseri
po dubokoj travi
slovo
poznatog rukopisa
i slike
na vratima
i krčag
raspolovljen
iz kojeg prijatelji piju.
6.
Život nije u ovoj strepnji
umesto sveće
ne steži više suvi cvet
u ruci
pusti konje po rtu
oni će te probuditi
jednoga jutra
nećete u svatove
ali ni na smrt
ne treba zaboraviti.
7.
Suviše krotko izdiše bilje
veče sablasno
ulazi u tvoje oči
okreni telo
severu
na uvelu dušu
spušta se zebnja
zapali sopstveni prag
neka te uhode
maker po nemoći zapamte.
8.
Jeste glas
neverno seme
od zimske pesme
dve zalutale gugutke
ne sklapaju se ruke
ali ova pesma je pratilja
tvog tužnog rta
i dok se ona ne sroči
rana će
u grlu cvetati.
9.
Ne stoj više
na poslednjem kamenu
tu svake noći
gasne zvezda
kap žive krvi
zaostala od snega
što pada
i svetli
uvek kada se
začinje plod Samolovih.
10.
Osećaš kako
pristiže strah
i kao ukleti đerdan
oko vrata
steže
teže i hladnije
od zverinjeg daha
to je rđav znak
na Rt Samolovih
pada tiha kletva.
