S DUŠOM U TELU
PREPOZNAVANJA
JUTARNJE PRIVIĐENJE
Dve vesele
šarene ptice
sleteše na prozor.
Začudih se naslutih studniju zimu.
Sada je već jesen
i ja znam
da iza prozora nismo mi
već dve sjajne zore
zatečene
svaka u sebe pretočena
svaka teškim damarom oglašena
i tihom nevericom u nadolaženje svetlosti.
PRIVIĐENJE
Dvanaest teških
crvenih jabuka
noćas mi
sazrelo pod prozorom.
S kišnim jutrom će opasti
u travu orošenu.
Sa suncem
na kapiju
ti ćeš prispeti
rukom
melemom
prozboriti.
Onda će blage reči
izdajice
bez kože i mesa
stoglave
uzglavlje smrti
i tebi
i meni
prineti.
KAO STABLA
Miris krvi
i vode izvorske
u jednom oku nastanjen
u drugom tišina
u pesmu zatvorena
očaj što nadolazi iznova
i ranjavanja tiho
u meni blagosilja.
Kao stabla
početkom
u zemlju
uranjam.
Potom plodna
jutrom odlazim
nepovratno razuđena
delove sopstvenog tela
po razvalinama
bliskim skupljam.
U gnezdima toplim
pustoši nastanjene nalazim
miris krvi
i vode izvorske
očaj što nadolazi iznova
i ranjavanja tiho
u meni blagosilja.
UVEK JE STRAŠNO
Uvek je strašno
kada se na živu ranu
spusti ledena kiša.
U zatvorenom krugu
tad poseješ oči i umireš
nad poslednjim zrnom peluda.
KORAČAM
Volim ovo malo topline
što iza tebe osta
alem na dlanu
sunce među zubima.
Umesto melema
tvoj smeh na dušu privijam
citra bez blagoslovenog glasa
igra po zemaljskom raznosu
nebu uzmiče.
Volim ovo malo sunca
među zubima
samotni daždevnjak
koračam utrinom.
SEĆANJE
Želeći da te izbegnem
smrtnu presudu
sebi potpisah.
Nemoj me odati.
Okreni polako
poslednju stranu
da smestim
ovo srce
sa znakom
velike čežnje za spokojem.
ŽAL
Kada te predveče mislim
noću sanjam
zrele jabuke po putu padaju
a tebe
iza brega
skriva ukleta mesečina.
Samo ti lice
kroz vetar
katkad zamiriše
pokrije suze
podigne kapak
i sliku zamuti.
Kao detinja misao pred zlom
padne opomena
ljubavi moja
nema te više izvan mene same.
IMPRESIJA
Suvišne su sve ove reči
ko tugu da spreči
kada se prepliva reka
i sazna da smo drugu obalu
upravo napustili a hteli na nju stići.
Ne teši se
suza
dragulj u moru
poslednja snaga
srećne lude
tugu ne leči.
Čovek od tuge umre.
PREMA SUNCU SE OKRENI
Ne otimaj poljupce
sa usne pripitomljene
ne kradi sjaj
reči promakloj
oku sklopljenom,
prema suncu se okreni
napukla kožo
od predugog klijanja,
ako se ni tamo ne ugledaš
nema povratka
zemlji prezreloj.
PUT
Sasvim blizu sebi
srodno svom glasu
ronim niz dane
u kojima se otrgnu
pripitomljena zmija i
kao ptica grabljivica
uzlete prema beskraju.
Na krik položena ruka
i dah zaustavljen
vraćaju sećanja
prepoznajem
smrt sopstvenog bića.
STUD
Ova stud je
tvog odsustva trag
ova noć je
prazno vučje oko
psi joj se
u nedrima gnezde.
