S DUŠOM U TELU
NEVREME
PRED NEVREME
Prazni hramovi
u san mi dolaze,
ptice na pragu
kao besmrtnost.
Otvoren prozor
miriše na zimu
i na svetinje.
U praznom hramu
dete - odrastam.
POSLE
Otvaram vrata
veče i jutro pre ludila.
Sa prozora odagnan glas
ponovo prelazi prag.
Teška si ljubavi moja.
Posle života u luk razapetog
zarđalu munju mi dobacuješ.
TRAGAČI
Ni krvi
ni bola
ni glasa
svako zrno
klasalo u nedrima
nestaje
neumorni tragači
uznemireni
sopstvenom životu
niti raspliću
čvorove razvezuju
i od toga
tiho
predano umiru.
DOM NA VODI
Nije suza
davna sanja
dom na vodi
odasvuda
oči prazne
nema traga
kud da ode
koga nađe
koga zove
nema broda
za te pute
suncem gori
samo plovi
ne prethodi
zvezda visu.
UKRATKO
U postelji stranci
za trpezom tuđi znanci
a na vratima tvoje ime.
REČ
Na mojoj usni
u mojim nedrima
u ruci i u krvi
ti pališ reč –
iskru iz koje se
moje srce smrzne
a tvoje ugreje –
reč koja nas
iz velike obmane
vrati i razdvoji.
VRATIĆEŠ SE
Vratićeš se
kada nevreme
razveje zapretano seme.
Niko te od tebe spasiti neće.
Zato otvori noćas široko krilo
treba ublažiti nespokojne letove
dok se reka
svetlošću zavedena
nad nama kao struna nadvija.
NE
Ne mogu te izbeći.
Sa kraja sveta se vraćaš
a vreme u kojem me nalaziš
pripada onoj mahnitoj vojsci
plećatoj i svetloj
što u očima
potopljene brodove skriva.
PORUKA
Reči znaju svoje značenje.
Ako me u prostoru nema
vremenom razmnožena tečem.
Poruku poslatu
iz žeženog nevremena
na srce privijam.
STARA IGRA
Ovde ljubavi nema
pregršt pepela samo
tišinu pokriva.
Ni bola nema,
samo suša
nad lobanjom
iz koje klija smrznuta trava.
Vi ne vidite
moje lice
u letu
teška ustreljena sena,
žezlo se u oku rastače,
svim svetovima bliska
ja mrtva živoga izigravam.
