BLAGOSLOV
stošest pesama o ljubavi
TI
AKO ME VOLIŠ
Ako me voliš
zašto sam nespokojna
i zašto nikada ne znam
da li ćeš sigurno ponovo doći?
Ako me voliš
zašto mi je hod nesiguran
i zašto više nisam najlepša?
Gledam kako se spliće veče
moj korak i žal za nečim
što ne znam tačno šta je
ali mi je neophodno
i za život i za smrt.
Ako me voliš
zašto sam tako nesrećna
i zašto ti nisi tu?
USPOMENA
Sve oko mene je neka uspomena
cvet na poljubac, list na glas
jezerska voda na tvoj smeh
grana na ruke, nebo na pesmu
ptica na tajnu, vetar na čežnju
šuma na san o tebi i daljini.
Sve oko mene je neka uspomena
kao da si se razvejao noćnim lahorom
skrivajući u svaku česticu prirode
svoj trajni i neuhvatljivi trag.
IŠČEKIVANJE
Napola samo sedeći
spremna na brzi skok
pogleduješ ta zatvorena zmijska usta
nakostrešenog srca, obeleženog za pucanje
i svaki čas ti se čini
da će to biti sada, ovog trena.
Javiće se
treba da se javi
javiće se valjda.
I tako zgrčena namotavaš minute
koji se odmah stvrdnjavaju
u crni kamen koji ćeš
(jer sprava neće zazvoniti
a i ako zazvoni
to neće biti glas koji očekuješ)
dugo, dugo na srcu i među zubima nositi.
NE ŽELIM DA TE ZABORAVIM
Pokret po pokret
prizivam naše susrete
poglede, reči
prećutane i rečene
prizivam tvoj smeh i dodir
ruku, čelo, obraz, dah:
ne želim da te zaboravim.
PISMO
Htela bih da ti pišem pismo
počinjem i odustajem
znaš od kada.
Uvek mi se učini
da je to što ti želim reći
i meni odnekud znano i bledo.
Ne kaže ništa
ili ništa od onog što bih
htela da stvarno znaš.
Na papiru reč je tvrda
a ja bih htela da je čuješ
omekšanu, dahom ovijenu.
Na papiru se uplašim
da me nećeš ni prepoznati
a kamo li shvatiti
da ništa ne mogu da ti kažem.
TI
Učinio si da sve zbog mene postoji
mesečina, trava i voda
sjaj, boja i zvuk
sve se lepote
na mojim prozorima ogledaju
i svi pzdravi sleću na moja vrata.
Od kada si došao
prag ove kuće
postao je tajni izvor pesme.
Na krovu umesto svetiljke
sija zvezda.
Sve krajnosti
dobrovoljno se u sklad slivaju.
