BLAGOSLOV
stošest pesama o ljubavi
SUSRET
SUSRET
Tiho kao kad lišće u jesen silazi
rani te tajnom i neznanjem.
Prozbori u danu što ti ga dariva
samo darežljiva ruka,
s dve tri blage reči
prenese čudnu poruku.
Nije to pesma ni tuga
što hoće da ti kaže.
Ne boli to slomljena misao
nego se neka tuđa jeza prikrada,
razroke boje postanu u dugi,
a ti bi pesmom kamenom leto da produžiš
i odgodiš propast korenja ukletog.
Onda te opet razude ista otkrića.
Sklopi se meko mozaik sunca i jave,
hoće čelo da ti se ozari,
poneseš beleg u duši,
a sutra, neki drugi svet se
iznova pomalja i ruši.
ZIMSKI PREDEO
Sada sam ti
mnogo bliže
tihi poljupci
anđela neobičnih
osmeh
naslon na grudi
ako si umro
probudi se
to bliski ti
uzdah darivaju
i tiho pada sneg.
POMIŠLJAM NA LICE
Miriše svitanje
umorna
i snena
ležim pod oblakom
u prste se
zamrsilo more
u zabran
ne svraća
misao crna
nemirna se poplava nadvija
pomišljam na lice
anđeoski belo
iz sna iskočila srna.
JUTARNJE PRIVIĐENJE
Dve vesele
šarene ptice
sleteše na prozor.
Začudih se naslutih studniju zimu.
Sada je već jesen
i ja znam
da iza prozora nismo mi
već dve sjajne zore
zatečene
svaka u sebe pretočena
svaka teškim damarom oglašena
i tihom nevericom u nadolaženje svetlosti.
KORAČAM
Volim ovo malo topline
što iza tebe osta
alem na dlanu
sunce među zubima.
Umesto melema
tvoj smeh na dušu privijam
citra bez blagoslovenog glasa
igra po zemaljskom raznosu
nebu uzmiče.
Volim ovo malo sunca
među zubima
samotni daždevnjak
koračam utrinom.
