Čitati ili ne čitati

U ljubavi ćemo
se sresti

Duška Vrhovac: "Blagoslov", Metalograf, Trstenik

Ona je pesnikinja za sve dane u godini, za sva jutra i sva podneva, za sve uzraste i polove. Duška Vrhovac traje otkad se pojavila s prvom svojom pesmom pa u sva buduća vremena.

S njenim stihom kao sa blagoslovom valja započeti dan i s njenim blagoslovom na počinak krenuti (..."zagrli me/ kada se nađem/ u raspuknuto veče/ nasuprot tebi/ neće nam biti teško/ da zaboravimo/ nepravde"...)

Pesnici koji svoje stihove ispepavaju samo za sebe a ne beleže ih i koji svu lepu poeziju sveta prihvataju kao svoju, naročito će se osetiti prisnim medju njenim stihovima:

Dvanaest teških
crvenih jabuka
noćas mi
sazrelo
pod prozorom...

Pesme su satkane obazrivo i nijedan stih ne remeti nežnost koju ona u samom pošetku uspostavlja kod čitaoca – nijedna reč u njima nije prejaka, nijedna ne vređa, nijedna ne štrči ma koliko one oslikavale oporu istinu: "U postelji stranci/ za trpezom tuđi znanci/ a na vratima tvoje ime."

Duška Vrhovac nenametljivo otkriva umeće ljubavi: voleti žarko, voleti tiho, voleti u tišini, voleti s vapajem – svako po svojoj ljubavi odabraće svoj stih. Od 106 pesama koje pevaju o ljubavi pesnikinji je, sudim, najdraža ona ispisana njenom rukom na koricama ove zbirke:

Ako je patnji zaista kraj
tek kada nova patnja dođe,
ako o ljubavi saznamo više
tek kada ljubav prođe,
kada presahne, izgubi se,
onda se samo ono što boli,
što je uzalud bilo – voli.

Zbirka nosi ime "Blagoslov", a možda je "blagoslov u meni", napominje pesnikinja. Pesmu ovog imena Duška Vrhovac je ispevala pre četvrt veka i s njom je odmah bila prepoznata i prihvaćena toliko sveobuhvatno da je tih godina na talasima radio-stanica bila emitovana kao "najpopularnija pesma".

Ova zbirka je posvećena ljubavi, a Duška Vrhovac u nekim drugim svojim pesmama ume da peva i o zlu: "U smrt su se uzidali svi", "U crkvama bezbožnici/ u kućama usamljenici/ među prijateljima neznanci" – ali sav bol i zlo koje je večno pobeđuje ljubav – večnija od zla.

Za čitaoca su pravi blagoslov njeni neusiljeni, iskreni, jedinstveni, privlačni stihovi pa je stoga ovo knjiga koja se voli i koja na ljubav uzvraća ljubavlju – s njom pod jastukom, na uzglavlju, na kuhinjskom astalu, na radnom stolu, na bilo kom mogućem i nemogućem mestu – nikada niste usamljenik. Ma koliko usamljeni bili.

Ljiljana Binićanin
(Ilustrovana politika broj 1992, str. 57, 22. III 1997.)
 

Nazad