BLAGOSLOV
stošest pesama o ljubavi
OGLEDALO
SEĆANJE
Želeći da te izbegnem
smrtnu presudu
sebi potpisah.
Nemoj me odati.
Okreni polako
poslednju stranu
da smestim
ovo srce
sa znakom
velike čežnje za spokojem.
ŽAL
Kada te predveče mislim
noću sanjam
zrele jabuke po putu padaju
a tebe
iza brega
skriva ukleta mesečina.
Samo ti lice
kroz vetar
katkad zamiriše
pokrije suze
podigne kapak
i sliku zamuti.
Kao detinja misao pred zlom
padne opomena
ljubavi moja
nema te više izvan mene same.
PREMA SUNCU SE OKRENI
Ne otimaj poljupce
sa usne pripitomljene
ne kradi sjaj
reči promakloj
oku sklopljenom,
prema suncu se okreni
napukla kožo
od predugog klijanja,
ako se ni tamo ne ugledaš
nema povratka
zemlji prezreloj.
STUD
Ova stud je
tvog odsustva trag
ova noć je
prazno vučje oko
psi joj se
u nedrima gnezde.
IGRA
Ti se samo nasmešiš
Aladin
čarobnom lampom
prosvetli
krilom mahne
odbegla ptica
vidik se suzi
pa osmeh
šapat uz leđa
kožom prostruji.
Igra je poznata
i ja se nasmešim
otvorim sve kapije redom
na nebeska raspuća padnem
srce mlade košute
od zvezde do zvezde ponesem
ali nikada ne saznam
ko na kraju igre na mene čeka.
OGLEDALO
Sedim
ruke na stolu
oči
u njima ti
moja mladost
tuga
mudrost
i sve ono što nije bilo.
POSLE
Otvaram vrata
veče i jutro pre ludila.
Sa prozora odagnan glas
ponovo prelazi prag.
Teška si ljubavi moja.
Posle života u luk razapetog
zarđalu munju mi dobacuješ.
UKRATKO
U postelji stranci
za trpezom tuđi znanci
a na vratima tvoje ime.
REČ
Na mojoj usni
u mojim nedrima
u ruci i u krvi
ti pališ reč –
iskru iz koje se
moje srce smrzne
a tvoje ugreje –
reč koja nas
iz velike obmane
vrati i razdvoji.
VRATIĆEŠ SE
Vratićeš se
kada nevreme
razveje zapretano seme.
Niko te od tebe spasiti neće.
Zato otvori noćas široko krilo
treba ublažiti nespokojne letove
dok se reka
svetlošću zavedena
nad nama kao struna nadvija.
NE
Ne mogu te izbeći.
Sa kraja sveta se vraćaš
a vreme u kojem me nalaziš
pripada onoj mahnitoj vojsci
plećatoj i svetloj
što u očima
potopljene brodove skriva.
STARA IGRA
Ovde ljubavi nema
pregršt pepela samo
tišinu pokriva.
Ni bola nema,
samo suša
nad lobanjom
iz koje klija smrznuta trava.
Vi ne vidite
moje lice
u letu
teška ustreljena sena,
žezlo se u oku rastače,
svim svetovima bliska
ja mrtva živoga izigravam.
MRTVA PRIRODA
Dugo gajim taj vrt
dreće kao decu
mleko
uspavanku
smeh na grane sipam
aveti razgonim
tajnim obredom.
Samo jednu noć
nisam probdela
sklopilo se neverno oko
na tren.
Sledećeg jutra
u mom vrtu
osvanula je statua
crn čovek
oko lešnikovo
dlan sklopljen
usta razvučena –
Veli
evo
ljubav
kola
ovuda
i pokazuje
na utrobu
na usahle
muške mišiće –
Veli
evo
ljubav
kola
ovuda
a ja se nastanih
u tvom vrtu
kao mrtva priroda –
u živom ljubavnom vrtu.
Od tada
svakog jutra
obilazim mrtvu prirodu
umesto vrt
drvo
poslednji poljubac
na kamenoj usni
pokušavam da probudim.
