BLAGOSLOV
stošest pesama o ljubavi
BLAGOSLOV
ZNAŠ
Dođeš
i zaklon tražiš
otvaraš usta
al' na horizontu te
više nema
znaš
ostao si
u onima
koje si voleo
tamo te ima
u svakom plodu
sve veća svetlost
vas spaja
samo što glas
više nije reč
već vlat
trave osušene
a oblak ne nailazi.
SAN
Probudiš se
a sna
nigde
odrodilo se
jato lasta
minule noći
neko je
tiho
kucao
na prozor
tragovi daha
su ostali
a sna nigde.
BLAGOSLOV
Ko dobar dan
dugo odsutan
ko radost tanana
ovo nestvarno življenje
trešnja cvetala
miris svetinje širi
i ovaj susret
na zvezdi
tvoj je blagoslov
snena vaseljena
tajno naslućena
u tebe se slila.
PRIZOR I
Zvezda
vezana
golim rukama
okom
usijana
zvezda
nesamerljiva
svako jutro se
razuđena
u san
vraća.
BOLJE BI BILO
Bolje bi bilo
stvari
izvan svetlosti
svesti
bolje bi bilo
naći se
sam u koži
na nožu
bolje
nego kost
uz kost
meso
uz meso
bezočno se glodati.
OSLUŠNI
Ako naiđeš
ove noći
sa ovim svanućem
u svom bilu
u mom
oslušni
čućeš
umesto glasa
smeh rasuti
nespretna duša
senku traži
treperi
ruka meko pada
poselo srodnih
beznadna tišina
nećeš naći
iste nedohode
otećeš se
i s malo umila
prepoznaćeš
smrt
sopstvenog bića.
STANI
Mahni mi
kada na čelu
prosvetli rosa
zagrli me
kada se nađem
u raspuknuto veče
nasuprot tebi
neće nam biti teško
da zaboravimo
nepravde
i bogate darove
tuđini
ohlađen
shvatićeš
koliko smo svoji.
