|
KNJIŽEVNA KRAJINA, broj 1, 1996. Banja Luka
Nove knjige
IZGRAĐENI I ODNEGOVANI STIHOVI
(DUŠKA VRHOVAC: "S OBE STRANE DRINE",
ZADUŽBINA PETAR KOČIĆ, BANJA LUKA-BEOGRAD, 1995.)
Nova knjiga Duške Vrhovac "S obe
strane Drine" tematsko-motivski se razlikuje od njenih
dosadašnjih pesničkih knjiga. Pitanje identiteta je
ključno pitanje kojim se bavi Duška Vrhovac u svojoj
novoj pesničkoj zbirci, koja se sastoji iz dva dela. U
prvom delu su pesme, a u drugom dva prozna priloga, u
dobroj meri dokumentarna, koji na neki način dopunjuju
prvi deo. Obe ove skupine, koje doduše mogu da stoje i
odvojeno jedna od druge, u tematsko-motivskom su
saglasju i čine celinu.
U dvadesetak pesama, koliko sadrži prvi deo knjige,
Duška Vrhovac na lirski relevantan način, izgrađenim i
odnegovanim stihom, artikuliše neke aktuelne teme
nacionalnog sadržaja, dok drugi deo ima dokumentarnu
fakturu i u tom smislu, zbog svoje autentičnosti,
posebnu vrednost. Tako su se lično i kolektivno našli
jedno naspram drugog, dijalog lirskog subjekta sa
kolektivnim bićem naroda.
Pesnička slika je u središtu lirskog doživljaja sveta
Duške Vrhovac i sve komponente pesničke strukture
konstituisane su i grupisane oko lirske slike. Pesnička
slika je stožerna komponenta koja drži na okupu sve
druge delove pesničke strukture. Realno i irealno su
spleteni i pesnikinja se trudi da razluči jedno od
drugog, san od nesna, stvarno od netsvarnog. U poeziji
se uostalom, nikada i ne zna šta je stvarnost, a šta
san, jer se san i stvarnost prepliću, preobraćaju jedno
u drugo, izmiču definisanju i ne mogu se odgonetnuti.
Egzistencijalna teskoba i zebnja su karakteristični za
doživljaj sveta ove naše senzibilne pesnikinje.
Ako je u ranijim pesničkim knjigama Duške Vrhovac ("San
po san", 1986; "S dušom u telu", 1987; "Godine bez
leta", 1988; "Glas na pragu", 1990) karakteristična bila
izvesna egzistencijalna teskoba, lirski doživljaj sveta
i metafizičke upitanosti pred tajnama sveta i života,
knjigu "S obe strane Drine" odlikuju konkretni sadržaji,
opora životna zbilja, tamna stvarnost i "teški" sadržaji
života. Ako u njenim ranijim pesmama najvećim delom
preovlađuje pojedinačno, lično, estetsko, u novoj knjizi
Duške Vrhovac u prvom planu je etično, nacionalno, opšte
i moralno. Nove pesme ove pesnikinje imaju jedno
naglašeno emocionalno i senzitivno lirsko jezgro, što je
i razumljivo kada se ima u vidu ne samo njihova
tematsko-motivska osnova nego da poezija u jednom
trenutku postaje kako estetski, tako i duboko moralni
čin.
Miroslav Egerić je u predgovoru knjige "Godine bez leta"
istakao "potresnu istinitost" njene poezije. Od lirskih
ispovednih pesama u njenim prvim pesničkim zbirkama, u
knjizi "Godine bez leta" pesnikinja pravi zaokret i
njena stvaralačka interesovanja okreću se prema opštim
nacionalnim temama i sadžajima, tako da zvuk njenih
pesama postaje sonorniji i mukliji. U knjizi "Glas na
pragu" Duška Vrhovac se za trenutak ponovo vraća
intimnom svetu i ispisuje knjigu lepih ljubavnih pesama
koje predstavljaju neku vrstu unutrašnjeg
preispitivanja, lirskog presudjivanja i misaonog zrenja.
Stih je spolja miran, sveden, bez suvišnog nakita, ali
bremenit značenjima i sadržajima.
Knjiga "S obe strane Drine" nadovezuje se nekim svojim
sadržajima na knjigu "Godine bez leta". Dok je u
prethodnoj knjizi bila karakteristična kosovska tema,
zbegovi i stradanje srpskog naroda, u svojoj novoj
knjizi Duška Vrhovac se bavi tragičnim položajem u kome
se našao srpski narod posle raspada komunističke
Jugoslavije. Srpski narod u bivšim jugoslovenskim
republikama, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, vodi
ogorčenu borbu za slobodu i goli opstanak. Duška Vrhovac
je uspela da na relevantan umetnički način napiše knjigu
patriotskih stihova koji, kako je to sama lepo iskazala,
predstavljaju ne samo traganje za identitetom nego i
potvrdu tog identiteta – ne samo svog, ličnog i
pesničkog, nego i identiteta svog nesrećnog i stradalnog
naroda. Dokumentarnom prozom, autentičnim razmišljanjem
Krajišnika, pesmama koje pevaju, Duška Vrhovac je
upotpunila svoj patriotski venac stihova i objedinila
dokumentarno i umetničko.
Slobodan RAKITIĆ
Nazad
|
