KLARIN, subota 21 oktobra 2006

KULTURA: XIV INTERNACIONALNI FESTIVAL POEZIJE

"U Argentini se ne zna mnogo o Balkanu, o bivšoj Jugoslaviji, a još manje se zna o zemljama nastalim njenim raspadom: Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Ja sam Srpkinja iz Srbije rođena u Bosni. Otac moje dece je Crnogorac. Moj otac živeo je nekada u Beogradu, a sada živi u Banja Luci, gde sam se ja rodila 24. marta 1947", kaže Duška Vrhovac, pisac, novinar i prevodilac, koja osim sebe predstavlja i Udruženje književnika Srbije na XIV Međunarodnom festivalu poezije u Rosariu, gde su se okupili pesnici iz cele Argentine, ali i dvadesetak drugih zemalja kao što su, između ostalih, Austrija, Slovenija, Belgija, Meksiko, Irska.

"Za mene to je onaj isti geografski prostor koji je postojao i pre podele bivše zemlje, posebno što se kulture tiče, mada veze nisu tako bliske i prohodne kao pre rata. Danas, toliko godina posle rata, ljudi kulture i umetnosti pokušavaju da se povežu, da knjigama, filmovima, pozorištem prevaziđu političke granice, kao što to kultura čini u čitavom svetu, jer politika je uvek i svuda, između ostalog, i manipulacija ljudima" kaže Duška Vrhovac.

"Doduše, postoje još uvek, u svim novonastalim zemljama, i ekstremni nacionalizmi, ali bez obzira na to, mislim da se čitav Balkan, korak po korak, polako približava demokratiji, poput ostatka Evrope i čitavog svet", dodaje. Ovaj festival pretvorio se ovih dana u jedan višeznačni događaj na koji su rosarinosi pohrlili masovno kao da se radi o rok festivalu.

U svom ličnom predstavljanju Duška upozorava da "svi imamo razne domovine, svoje lične geografije i posebne pojedinačne sudbine, međutim, svi imamo samo jedno jedino nebo". Na svom prvom putovanju u Argentinu pesnikinja se oseća uzbuđeno jer je ovde proleće (rođena u proleće). "Ovo je za mene simbolično kao i to što se najveća avenija u Buenos Airesu zove Avenija 9 jula, a to je nacionalni praznik Argentine i dan kada se rodila moja prva kćer. Simbolično je i to da se prvi trg koji sam videla u Rosariu zove Santjago Montenegro (tu se nalazi Kulturni centar Bernardino Rivadavia, gde se odvija festival). Zbog toga se ovde zaista osećam kao kod svoje kuće. Pesnici iz raznih zemalja, koje sam ovde upoznala, razgovaraju na skoro svim jezicima, često započinjući misao na jednom, a završavajući je na drugom jeziku. Tako upravo stvaramo jedan novi jezik: pesnički. Zbog toga, kao i zbog važnih tema o kojima se ovde razgovaralo, rekla bih da ovaj Festival može da postane, za Rosario i za Argentinu, jedan živi duhovni spomenik važniji od mnogih spomenika od kamena."

"I lično i kao predstavnik svoje zemlje osećam se veoma počastvovanom zbog interesovanja pokazanog za našu književnost i za moju poeziju." I zaključuje: "Latinoamerička poezija koja se sada piše upravo je onakva kako sam pretpostavljala: to nije poezija eks katedra već poezija koja izvire iz utrobe i iz duše".

Pesma sa Balkana


Godine 1990. lepa Duška Vrhovac, koja je u Rosariu učestvovala u radu okruglog stola "Značaj sopstvene kulture i jezika u poetskoj ekspresiji" napisala je ovu pesmu koja je iste godine bila prevedena na engleski (Richard Burns), italijanski (Isabella Meloncelli), ruski i grčki. I sam rat utiče na jezike.

KADA UMRE DETE

Nikoli

Kada umre dete
suze su neumesne,
svaki vapaj i grč
suviše su glasni
za utrobu
u kojoj se gnezdilo.
Kad umre dete
zvezda ne padne
već uzleti više,
uzleti nepovratno,
na svom ukletom
zvezdanom putu.

KLARIN

Nazad