ZA MALU I VELIKU DECU

 

AKO TE SANJAM

Ako sam tužna ili vesela,
ako pevam ili pevušim tek,
ako sam novu haljinu obukla,
ako sam zaboravila stare priče –
šta se to tebe tiče!

Ako zadatak rešavam dugo,
ako sam zamišljena i setna,
ako sam ocene pokvarila
i stalno nešto zaboravljam –
sve je to slučajno.

Slučajno ili zbog toga
što se Tanja odselila,
što se Ana razbolela
i nije došla na moj rođendan –
zbog novog razmeštaja u razredu.

I ako mi se čas smeje,
i u isti mah plače,
ako mi se samo ćuti,
a opet mi se i viče –
Šta se to tebe tiče.

Ako te sanjam
i tajno gledam,
ako mislim da si najlepši
i tvoja kosa mi se sviđa –
kakve to veze ima sa tobom!?

Sve je to sasvim slučajno,
zato što su parkovi pobeleli,
što napolju pada sneg,
zato što zimi trava ne niče –
sve je to moja stvar i tebe se ne tiče!

~ * ~

MAJKE

One imaju prste-radare, oči lasere
i sve one tajne aparate
koje nauka još nije izmislila.

Samo one znaju meru one druge
sjajne i tople strane
usred mraka što se pritaji.

Zato njima treba da se obraćaju
istražitelji, tužioci
i presuditelji sake vrste.

Majke čuvaju dušu sveta.
Samo one svakome od nas
anđeosko lice poznaju.

~ * ~

O MAMI I TATI

Dok je tata džonjao na štrafti
mama je hrabro vozila skuter,
tata je voleo hleba i masti,
a mama - samo buter.

Dok je tata giljao gradom,
odevao se samo u "Beku",
mama je nosila čistu svilu,
imala krojačicu gospođu Seku.

Dok je tata voleo brda,
planinario, na visove se peo,
mama je volela samo more,
za nju je more svemir ceo.

Dok tata voli konje i sanke
i zima mu potpuno leži,
mama se zime prosto boji,
i od pomena se već naježi.

Dok tati leti samo hlad prija,
vrelo ga sunce ne privlači,
sa prvim vrelim letnjim danom
mama počinje prosto da zrači.

Tata je milion filmova gledao,
bioskop mu najdraža soba,
mama voli pozorište,
svejedno premijera ili proba.

Večernju šetnju samo
oboje jednako obožavaju,
a kada krenu, uparađeni,
posebnim načinom se uvažavaju.

Tata, kaobajagi, nakloni se,
uzme mamu za ruku desnu,
ona se osmehne, zaleprša,
značajno pogleda mene i Vesnu

Mahnu nam tada zajedno, usput,
i reči im postanu meke,
krenu lako, svečanim korakom,
kao da su iz bajke neke.

A Vesna i ja zaključimo,
kada se za njima zatvore vrata,
njihova priča je čisto ljubavna,
baš su strava mama i tata.

~ * ~

DVE PESME O BRATU I SESTRI

SLOGA

Miloš nosi usisivač,
Vesna krpu za prašinu,
složno srede dnevnu sobu,
da se mama iznenadi.

I ostale prostorije,
sat-dva posla, ni toliko,
divota je pogledati,
sve na mestu, sve se blista.

U kuhinji suđe sija,
i đubre je izneseno,
još zadatke da završe,
kad su složni tako rade.

Potom mogu na igranjac,
park ih čeka, i drugari,
zadovoljni i veseli,
dobar tandem, blago mami.

~ * ~

NESLOGA

Miloš sedi, ni glavu ne diže,
drema, kunja, knjava ili bulji,
Vesna ne zna odakle da počne,
sve će sama, samo nek se skloni!

Pa mu kaže sasvim tiho:
"Bre, Miloše, hajde, beži!"
"Ne čujem te", Miloš veli,
"sad si našla da budeš vredna!"

Onda Vesna jače vikne: "Pomeri se!",
pa jastuk u glavu pravo.
Čaša se sa stola sjuri,
Miloš gleda, pa se ceri.

"Nije pravo!", plače Vesna.
"Biće ti pravo kad dođe tata!"
"E, baš ću ti sada reći:
I ne ličiš na mog brata.

Možda i nisi moj brat,
Možda je babica pogrešila
pa dala mami tuđe dete.
Kako bi inače bio takav!?"

Miloš ućuti, pa ustane,
naglo krene, pa ukoči,
za kosu je povuče snažno
i ode skokom u svoju sobu.

Vesna zaplače, drekne,
pa opet naglo ućuti.
"E baš neću da plačem,
ali ću te tužiti mami."

Kada mama sa posla stigne
Vesna i Miloš oboje ćute.
Miloš kao počeo da uči,
Vesna samo kroz prozor gleda.

"Zdravo deco, kakva je to tišina?
Šta ste razbili?
Zašto ste se posvađali?
I ko je za šta kriv?"

"On mi i nije brat."
"Ni ona nije moja sestra."
Mama uzdahne, podgreje ručak
i kaže tiho: "E, blago meni!"

I još doda: "Baš sam se umorila.
Tako je lepo biti kod kuće."
A Vesna i Miloš pomisle isto:
"Baš je glupo svađati se."

~ * ~

O STRICU

Kažu, stric treba da je ozbiljan čova,
obavezni brkovi i bombone u džepu,
a ne kao u našem slučaju –
našem je stricu sve u vicu.

Ima brkove, to je tačno,
i bombone nosi u džepu,
samo što sa njim nikad se ne zna,
našem je stricu sve u vicu.

Jedanput deli brkove redom,
drugi put štucuje bombone deci,
treći put seje zvezde po bašti –
našem je stricu sve u vicu.

Kada se pravi ljut i važan,
stariji gospodin što preko gleda,
omaknu mu se reči smešne, da prsneš –
našem je stricu sve u vicu.

Cipele kada obuva, namerno greši,
desnu umesto leve stavlja,
ne podnosi plač ni tugu –
našem je stricu sve u vicu.

Ponekad mačku zove kuco,
i kapu često naopako stavlja,
tata ga zove "stari šeret" –
našem je stricu sve u vicu.

Naš stric voli vesele zbrke
i sve naše gegove slavne
više od velikog i važnog posla -
našem je stricu sve u vicu.

I više voli male šale
od mudrih zborova kućnih,
pa se baka često ljuti –
što je stricu sve u vicu.

I mama se ponekad jedi,
kaže da je neozbiljan,
ne može uvek ostati dete –
zašto je stricu sve u vicu?!

Vesna i ja, međutim, mislimo,
Sa ove dve detinje glave,
da je dobro imati šaljivog strica –
i što je stricu sve u vicu.

I baš volimo što je takav,
što remeti odraslih red,
lako je imati "ozbiljnog čovu" –
štos je imati strica od vica.

Sa njim ljutnji brzo je kraj
i smeh se često prosto ori,
jedinstven je, poseban on –
našem je stricu sve u vicu.

~ * ~

Nazad